031 310 06 89 hotelariauzice@gmail.com

O GRADU

Užice je kroz istoriju važilo za jako bitan strateški grad i značajnu stanicu na karavanskim putevima ka primorju. To dokazuje burna istorija, koja seže daleko do neolitskog perioda. Za vreme turske vladavine Užice je ponelo naziv „mali Carigrad“ prvenstveno zbog trgovačkog i ugostiteljskog sektora, gde je postojalo obilje kafana(hanovi, mehane, gostionice) i u sklopu njih i odmorišta i prenoćišta, začetka hotelijerskog sektora u Užicu, a može se reći i u svetu.

STARI GRAD

Prvi pouzdani istorijski podaci o užičkoj tvrđavi potiču iz sredine XIV veka, kada je bila u posedu vlastelinske porodice Vojinović, a po smrti Vojislava Vojinovića vlast je preuzeo Nikola Altomanović. Smeštena je na visokom stenovitom grebenu, koji se nalazi opasan poslednjim klisurskim meandrom reke Đetinje pre ulaska u pitomu kotlinu. Meandar koji ga opasuje učinio ga je nepristupačnim sa tri strane, jer se uzdižu litice visoke i do 50 metara. Prilaz gradu bio je moguć samo sa severa, sa sedla prema susednom visu, ali i tu su vertikalne strane branile prilaz najvišem delu utvrđenja, čineći ga neosvojivim. 

Zanimljivost je i to da je imao vodenu kulu koja je sezala sve do reke Đetinje, i tako je omogućavala gradu snadbevanje vodom i u vreme opsade. Iz utvrđenja se mogla nadzirati i braniti saobraćajnica koja je povezivala Bosnu sa Srbijom. Položaj grada vekovima je izazivao divljenje putnika i namernika koji su prolazili pokraj njegovih bedema. Trenutno su u toku konzervatorsko restauratorski radovi, što će učiniti da grad ponovo zasija starim sjajem.

HIDROCENTRALA

Hidrocentrala na reci Đetinji nalazi se ispod užičkog Starog grada, a napravljena je 1900.godine i jedan je od simbola grada Užica. To je prva električna centrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi. Po zabeleženim podacima iz 19. veka, sve je krenulo od pekara koji su parnom mlinu u Čačku skupo plaćali brašno, pa su rešili da sagrade svoj parni mlin. Savet su potražili od svog zemljaka Stevana Čađevića, prvog inženjera među Užičanima, koji je u to vreme radio u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije. Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15. maja 1899. godine. Opremu koja će omogućiti primenu Teslinih principa u radu elektrane i prenos električne energije odabrao je Đorđe Stanojević. S obzirom na veliku težinu opreme koju je trebalo dopremiti iz Beča do Užica, rabadžijska kola vuklo je šest pari volova.

TRG PARTIZANA

Gradski trg – Trg partizana je oduvek bio centar okupljanja i mesto za različite priredbe i manifestacije, kulturne, zabavne ili političke prirode. Predstavlja uokviren arhitektonski kompleks u okviru koga se nalazi bioskop, pozorište, narodna biblioteka kao i mnoge prodavnice i kafići, i kao takvo predstavlja centralno mesto okupljanja ljudi u gradu. Nekada je u središtu trga stajala bista posvećena Josipu Brozu Titu, ali je kasnije sklonjena u dvorište narodnog muzeja u Užicu. Šezdesetih godina o trgu je pariski prestižni časopis „Arhitektura danas“ pisao kao o sjajnom primeru urbanog graditeljstva. U popodnevnim časovima deo glavne ulice koja preseca trg se zatvara i pretvara u šetalište koje do kasnih večernjih sati vrvi od ljudi.

MUZEJ

U objektima današnjeg muzeja, za vreme drugog svetskog rata, bili su smešteni Vrhovni štav NOPOJ i Centralni komitet KPJ, dok se u podzemnim objektima nalazilo civilno sklonište i partizanska fabrika oružja i municije. Muzej je osnovan 1946. godine. Muzej danas poseduje u svojim zbirkama preko 70000 muzejskih eksponata. Na raspolaganju su dve stalne muzejske postavke i legat slikara Mihaila Milovanovića, a povremeno se organizuju i specijalne tematske izložbe.

JOKANOVIĆA KUĆA

Jokanovića kuća  je jedna od retkih sačuvanih reprezentativnih kuća 19. Veka, ne samo u Užicu, već i u široj okolini. Zbog naglašenih etnografskih karakteristika, objekat je proglašen za kulturno dobro – spomenik kulture. U njoj se nalazi stalna muzejska postavka – Izgled gradske kuće u Užicu u 19. veku.

ĐETINJA

Reka Đetinja je leva pritoka Zapadne Morave i izvire podno planinskog prevoja Šargan. U svom centralnom delu gradi atraktivan kanjon. Klisura je proglašena predelom izuzetnih odlika i označena je kao prirodno dobro od velikog značaja. Takođe je ponela i drugu nagradu u konkurenciji Evropska zelena staza i danas predstavlja izuzeto atraktivno šetalište i stecište za mnoge rekreativce ovog grada. Ovde se mogu oprobati mnoge aktivnosti poput vožnje kajaka, vožnje bicikli i električnih trotineta ali i vožnja zip linom koji prelazi preko ove jedinstvene klisure. U prošlosti kanjonom Đetinje je vodila pruga uskog koloseka, kojom je saobraćala poznata lokomotiva „Ćira“. Izgradnjom betonske brane u selu Vrutci, pruga je prekinuta, i danas kao muzejsko-turistička pruga saobraća u Mokroj Gori.

Na samo 2 km uzvodno od Užica, nalazi se Velika brana, koja ujezerava tok Đetinje na dužini od 1 km. Brana je prelivnog tipa i stvara impozantan prizor. Napravljena je početkom prošlog veka za potrebe prve hidrocentrale po Teslinim principima u Evropi. Čitavu oblast karakteriše vrlo dinamična morfologija sa brojnim pećinama, vrtačama, škrapama, ostenjacima idt. Njena autohtonost i bogatstvo se ogledaju kroz prisustvo velikog broja endemičnih, subendemičnih i reliktnih biljnih vrsta, a u pogledu životinjskog sveta posebno se izdvaja fauna dnevnih leptira, koja predstavlja jednu od najbogatijih u Srbiji – 17 vrsta se nalazi na listi taksona Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Đetinja je pravi planinski biser, na kojoj se naizmenično smenjuju brzaci, bukovi i virovi, koji kriju kapitalne primerke potočne pastrmke, mladice i lipljana. U toku je izgradnja i neolitskog naselja na osnovu arheoloških tragova koji su pronađeni, i uskoro se očekuje stavljanje ovog jedinstvenog muzeja u turističku ponudu.